Vajmarski ptičar – osobine, karakter, štenci i cena

Vajmarski ptičar, ili na nemačkomm Weimarauer, vodi poreklo iz Nemačke i u veoma bliskom srodstvu je sa nemačkim kratkodlakim ptičarom.

Pored ova dva naziva – Vajmarski ptičar i Weimarauer, ova rasa je poznata i pod imenom Vorstehhund i nadimcima Sivi duh i Weim.

Vajmarski ovčar je nastao sa namerom da bude brz i okretan pas i da ima izoštreno čulo mirisa. Veoma je vešt lovac i velike i male divljači.

Životni vek vajmarskog ovčara varira između 11 i 14 godina.

Istorija

Istorija nastanka rase Vajmarski ptičar je nepoznata i bazirana je isključivo na pretpostavkama. Sa jedne strane se pretpostavlja da su nastali od lovačkih pasa ili kao mutacija davno izumrle rase pasa St. Hubertus Brauchen.

Sa druge strane, određena istorijska istraživanja pokazuju i da postoji velika verovatnoća da Vajmarski ptičari vode poreklo od Sivih lovačkih pasa, koje je francuski kralj Luj IX 1250. godine doveo iz Egipta u Evropu.

Interesantan podatak je i da se Vajmarski ptičar našao na jednoj poznatoj umetičkoj slici Antalisa van Dajka, koji je 1632. godine naslikao portret nemačkog princa Ruperta fon Pfalza.

Ono što se, pak, sa sigurnošću zna jeste da je razvoj ove vrste pasa kao posebne rase zvanično započet početkom 19. veka na dvorcu u Vajmaru, po kom je i dobio ime. Sredinom veka je započeta i selekcija i razvoj u srednjoj Nemačkoj, u okolini i Vajmara i Tiringena od strane profesionalnih šumara i lovaca.

Krajem veka je došlo do mešanja tadašnje rase sa prepeličarima, kako bi se dobile unikatne jedinke, da bi od 1893. godine selektivni uzgoj počeo na celoj teritoriji Nemačke države, kao i zvanični upis ove rase u rodovnu knjigu.

U rodovnoj knjizi je Vajmarski ptičar zaveden kao čista rasa, u potpunosti oslobođena od daljeg ukrštanja, čime je i postao i najstarija nemačka rasa ptičara, koja se uzgaja čistokrvno na teritoriji Nemačke duže od 100 godina.

Nakon Prvog svetskog rata, Vajmarski ptičari su stigli i u Sjedinjene Američke Države, gde je započeta i dalja popularizacija, a psi su uzgajani za korišćenje u lovu, zatim za učešća u agiliti i sportskim takmičenjima i kao kućni ljubimci.

Krajem 20. veka se pojavila i podvrsta Vajmarskih ptičara – dugodlaki Vajmarski ptičar.

Karakteristike

Vajmarski ptičari su psi koji izuzetno brzo i lako uče, ali zahtevaju konstantnu mentalnu i fizičku stimulaciju. Izuzetno su verni i privrženi svojim vlasnicima, ali zahtevaju i pažnju i animaciju, inače će je potražiti na sebi svojstven način, koji baš neće vlasnicima ići u prilog.

Inače Vajmarski ptičar ima veoma graciozno i aristokratsko držanje, lagan uspravan hod, a celu sliku upotpunjava i prelepa nežna dlaka, koja se presijava na suncu.

-Fizičke osobine-

Vajmarski ptičari spadaju u grupu većih pasa – mužjaci izvlače dužinu od 59 cm do 70 cm, a težina im varira između 30 kg i 40 kg, u zavisnosti od veličine psa. Sa druge strane, ženke su nešto manje – njihova visina se kreće u rasponu od 57 cm do 65 cm, dok se njihova kilaža kreće od 25 kg do 35 kg.

Vajmarski psi imaju izuzetno razvijeno telo i dugačak torzo, dok je rep po pravilu kupiran, odnosno odsečen. Dlaka pasa je kratka i glatka i uglavnom je sive do srebrne boje. Raspon između ušiju je širok, a same uši su duge, široke i spuštene. Nos pasa je siv, dok se boja očiju menja u zavisnosti od starosnog doba – kod štenaca su oči svetlo plave, dok kod odraslih jedinki mogu biti svetle ćilibarske, svetlo sive ili sivo – plave.

-Temperament-

Vajmarski ptičari su izuzetno aktivni psi koji imaju znatni višak energije i nikada ne miruju. Oni su predviđeni za celodnevno trčanje i lov, zbog čega im je preko potrebna celodnevna fizička aktivnost. Vajmarskim ptičarima je potrebno svakodnevno istrčavanje, različite vrste treninga, mentalna i fizička stimulacija, učenje novih trikova, jer, ukoliko se desi da duže vreme nema nikakav vid zabave, neretko će se desiti da pas postane nervozan i počne da upada u različite nevolje. Bitno je da imate u vidu da Vajmarski psi često ispituju granice tolerancije svojih vlasnika, zbog čega ih, dok su mladi, morate držati na oku.

Izuzetno su socijalni, zbog čega će uvek ići za Vama i nikako ih ne treba ostavljati same i zanemarene. Ipak, to znači da ćete morati da započnete sa vaspitanjem svog psa još od malena, a za to će Vam biti neophodno da se naoružate strpljenjem i tolerancijom.

Ovi psi važe za izuzetno inteligentne, zbog čega ćete u mnogim slučajevima čuti i da imaju ljudski mozak. Ipak, kada se radi o socijalizaciji, previše su jaki psi, zbog čega ih od malena morate naučiti kako mogu da se igraju sa ljudima, a da ih pri tom ne povrede.
Veoma su dobri sa odraslima, pa i sa malom decom, a lepo se slažu i sa velikim psima. Ipak, kada je reč o psima manjih rasa, ne bi ih trebalo ostavljati bez nadzora u društvu Vajmarskih ptičara, jer se lako može desiti da Vajmarski psi manje pse vide kao plen. U slučaju da se otrgne, veoma će lako uloviti svoj ”plen” i odmah doneti vlasniku, kako bi se pohvalio ulovom.

Svojim vlasnicima će Vajmarski ptičari iskazivati duboko poštovanje i ljubavi, ali će biti veoma nepoverljivi prema strancima, u čijem prisustvu će, ukoliko je vlasnik prisutan, možda biti i stidljivi, ali, ukoliko osete da stranac ugrožava bilo njega, bilo njegovu teritoriju, bilo  njegove vlasnike, lako postaje i agresivan. Zbog toga, ukoliko imate dvorište, ograda mora biti visoka i dobro ojačana, kako pas ne bi mogao ni da je probije niti preskoči.

-Zdravlje-

Zbog svoje veličine, Vajmarski ptičari su skloni oboljenju zvanom displazija kukova, koja i jeste specifična za veće pse zbog težine. Pored ove, kod Vajmarskih ptičara se neretko beleži i uvrnutost želuca, razni problemi sa očima i fon Vilebrandov sindrom.

Ovaj sindrom se javlja zbog nedostatka trombocita u krvi, zbog čega veoma lako dolazi do pojave modrica na telu usled slabog pritiska ili obilnijeg krvarenja kod posekotina.

Nega

Vajmarski ptičari su prilagodljivi različitim vremenskim uslovima, ali nipošto ne mogu da žive u dvorištu. Tamo će biti sami, bez svojih vlasnika, a već smo napomenuli da veoma loše reaguju na usamljenost.

Što se nege psa tiče, treba voditi računa o redovnoj vakcinaciji i ampulama, odnosno tabletama, protiv parazita i bakterijama.

Što se tiče dlake, veoma je laka za održavanje. Psi ove rase se povremeno linjaju, ali ne u naročitoj količini, te je dovoljno četkanje psa jednom nedeljno, čime će se skinuti sva mrtva dlaka sa tela.

Inače, njihova dlaka je takvog sastava da se izuzetno teško prlja, te će se čestice prašine, pa čak i blato, skinuti laganim prelazima četkom.

Štenci

Kada je reč o mladuncima, oni se ne razlikuju toliko od odraslih jedinki. Što se fizičkih karakteristika tiče, najizraženija razlika se ogleda u boji očiju, koja je kod oformljenih jedinki svetlo siva, boje svetlog ćilibara ili sivo – plava, dok je kod štenaca isključivo svetlo siva.

Po karakteru su veoma razigrani i tvrdoglavi, zbog čega iziskuju dugu dresru, koja se sprovodi sa puno strpljenja i razumevanja, a sve u cilju navikavanja na okolinu i socijalizaciju.

Nagone za lovom ovih pasa vlasnici moraju kontrolisati od najranijeg doba, kako bi izbegli da, kada psi već dovoljno porastu, svaku životinju manju od sebe, bilo da se radi o psu manje veličine ili manje životinje poput veverica, ptica, miševa i slično, vide kao plen i nagrnu da je love.

Dresura

Iako izgleda kao san snova, Vajmarski ptičar ipak nije savršen pas za svaku porodicu.

Naime, za njegovo čuvanje i vaspitanje i preko potreban izuzetno iskusan uzgajivač, odnosno vlasnik, koji će imati dovoljno čvrst stav, ali i biti naoružan strpljenjem i pun ljubavi.

Vajmarski ptičari su izuzetno aktivni psi, zbog čega je potrebno pustiti ih da se nekoliko sati dnevno istrče, igraju se lopticom, budu aktivni na bilo koji način, zbog čega su savršeni ljubimci za veoma aktivne ljude, koji i sami obožavaju avanture i fizičke aktivnosti, kao što su trčanje, planinarenje i biciklizam.

Ipak, Vajmarski psi često pate od separacione anksioznosti, zbog čega ih ne treba dugo ostavljati same, te je savršen vlasnik za njih onaj koji radi od kuće. Veoma su dobri sa decom, ali ih morate naučiti da sa njima budu nežni i strpljivi, a on će za uzvrat biti izuzetno privržen i Vama i deci i uvek će vlasnicima ići uz nogu.

Cena

Cena Vajmarskih ptičara varira u zavisnosti od više faktora. Tu su, najpre, pedigre i starost psa, odakle sve i počinje, a zatim i odgovor na pitanje odakle potiče štene ili odrasli pas, da li ga prodaje neka od vrhunskih odgajivačnica ili neki vlasnik psa ove rase i tako dalje.

Ono u šta uvek možete biti sigurni jeste da se o ovim psima vlasnici veoma dobro brinu, odnosno da su psi negovani i da se o njihovoj medicinskoj nezi do momenta predaje psa vodilo računa.

Takođe postoji i verovatnoća da će vlasnici, odnosno odgajivačnice, morati da procene da li ste baš Vi dobar kandidat da postanete vlasnik jedne ovakve pasmine.

Ukoliko se odlučite za kupovinu Vajmarskog ptičara, imajte u vidu da oni stoje na dobroj ceni. Minimalna cena koju prodavci ovih pasa potražuju je 200 evra, a zajedno sa psom dolaze uglavnom i svi potrebni papiri, kao i medicinska dokumentacija. Ovde se, ipak, radi o psima koji se gaje ili kao kućni ljubimci ili u odgajivačnicama, u kojima o njima vodi računa profesionalno osoblje.

Sa druge strane, ukoliko biste se ipak odlučili za Vajmarskog ptičara sa pozamašnim pedigreom, štenetom nekog od asova ove rase, budite sigurni da cena ovih štenaca može dostići i cenu od čak 1000 evra i da ovakvi slučajevi na tržištu pasa nipošto nisu usamljeni.

Bez obzira na cenu, ovi psi nipošto nisu trofejni psi, već će Vam ubrzo postati umiljati članovi porodice bez kojih nećete moći da provedete ni jedan jedini trenutak.