Šetlandski ovčar – osobine, karakter, štenci i cena

Šetlandski ovčari su veoma veseli i razdragani psi, koji su najverovatnije potomci škotskih ovčara, na koje po fizičkom izgledu mnogo podseća.

Osim kao Šetlandske ovčare, ovu rasu poznaju i po nazivima Šelti ili Minijaturni koli, a u ranija vremena su ih nazivali i Šetlandskim kolima, Patuljastim škotskim ovčarima i Tuni psima.

Nastanak

Šetlandski psi su nastali u Škotskoj,na Šetlandskim ostrvima, po kojima su i dobili ime, od domaćih pasa koji su korišćeni za čuvanje stada ovaca. Prve jedinke su bile izuzetno niskog rasta, da bi se ovo vremenom promenilo, te su sada Šetlandski ovčari nešto veći.

Pored domaćih pasa ovčara, za nastanak rase je zaslužno i mešanje sa psima islandske rase Jakin i španijelima. S obzirom na to da su dugo bili izolovani na samom ostrvu, na kom su u potpunosti oblikovani u 18. veku. Tom izolacijom se postiglo i to da ova rasa ne bude u kontaktu sa drugim psima, te nije postojao ni rizik da dođe do parenja sa drugim rasama, čime je dobijena jedna od najčistokrvnijih rasa pasa na svetu.

1906. godine je ova rasa počela da se širi i na druge države i kontinente i tako je Šetlandski ovčar postajao sve poznatiji i dobio naziv Šetlandski koli. Ipak, brojni odgajivači su smatrali da ovaj naziv ne zvuči dovoljno adekvatno, te su ga ubrzo promenili u Šetlandski ovčar, ali je još uvek poznat i kao Patuljast škotski ovčar, Tuni pas, Šelti, Minijaturni koli i Šetlandski koli.

U početku su ovi psi korišćeni isključivo u svrhu čuvanja ovaca, a, osim stada, čuvali su i kokoške. Kako je vremenom rassa evoluirala, počela je da se koristi i za čuvanje, kao mezimci kućni ljubimci, mada nikada nisu izgubili svoju ”čuvarsku” stranu.

Fizički izgled

Glava Šetlandskih ovčara se, posmatrano odozgore, sužava od ušiju ka nosu. Širina njihove lobanje bi popravilu trebalo da odgovara dužini od početne tačke lobanje do vrha njuške. Lobanja ovih pasa je bez izražene potiljačne kvrge, a obrazi su im ravni.

Njuška Šetlandskih ovčara je zaobljena, a nos crn, kao i ivice očnih kapaka i ivice usana. Donja vilica Šetlandskih ovčara je dobro razvijena. Zubi si postavljeni makazasto, ali tako da gornji sekutići bez ikakvog razmaka prelaze preko donjih sekutića.

Oči pasa su srednje veličine i kosog oblika, a mogu biti bademaste ili tamnobraon, mada u nekim slučajevima, kod posebnog merl tipa Šetlandskih ovčara, boja očiju može biti i plava ili plavo tačkasta.

Uši Šatlandskog ovčara su omanje, srednje veličine u korenu i pozicionirane na vrhu lobanje relativno blizu. Uglavnom stoje spuštene, ali kada se pas uzbudi ili razigra one se do pola usprave. Ovo se dešava i sa repom, koji je inače spušten, ali se u momentima kada je pas izuzetno razigran ili aktivan podigne.

Vrat Šetlandskih ovčara je izuzetno razvijen i dug, postavljen tako da glavu psa drži uspravno i ponosno. Plećke psa su postavljene ukoso i vuku na spolja, dok su lopatice postavljene unazad i razdvojene pršljenom na grebenu.

Grudi Šetlandskih ovčara su duboke do laktova, dok su im rebra zasvođena.

Prednje noge pasa su ravne i mišićave, dovoljno skladno oblikovane, sa snažnim kostima i snažnim i gipkim došapljen. Butine zadnjih nogu su šire i mišićavije, a butna kost je postavljena pod pravim uglom u odnosu na karličnu kost.

Šape su im ovalne, sa mekanim jastučićima, a prsti zaobljeni.

Dlaka

Dlaka Šetlandskih pasa je dvoslojna i sastoji se od poddlake i pokrivne dlake. Poddlaka je veoma gusta i meka, a pokrivna dlaka delimično gruba, ali duga i bujna, a po pravilu se sastoji od tri boje – crne, bele i braon, a ponekad može biti i prošaran riđom nijansom.

Zbog velike gustine dlake, Šetlandski ovčari zahtevaju stalno češljanje i četkanje, kako se dlaka ne bi umrsila ili ućebala, a kako bi se, u isto vreme, skinuo i višak dlake.

Karakter

Šetlantski ovčari su veoma fizički aktivni psi koje ne drži mesto, zbog čega su im potrebne svakodnevne duge šetnje ili, još bolje, svojevrsni džoging sa vlasnicima, zbog čega su savršeni vlasnici za ovu rasu aktivni sportisti ili barem rekreativci i porodice sa decom. Ipak, i pored jake želje da non stop skaču i jurcaju okolo, ovi psi se lako mogu prilagoditi na sve uslove u stanovima, mada, u tim slučajevima zahtevaju svakodnevno izvođenje.

Osobina Šetlantskih ovčara koja se navodi i kao vrlina i kao mana jeste da Šetlantski ovčari imaju izuzetne reflekse. Ovo je dobro, u slučaju da u neposrednoj blizini psa ili vlasnika vreba opasnost, ali ne i ukoliko ovaj nagon nikako ne mogu da kontrolišu, pa nekad, nenamerno, sebe na neki način odbrane i kada na njih skoči dete ili vlasnik. Inače su vlasnicima, to jest, svim članovima porodice veoma lojalni, a deci pružaju neverovatnu ljubav i zaštitu.

Pored toga, Šetlantski ovčari su socijalna bića koja obožavaju društvo, te im uglavnom neće smetati velike gužve niti višečlane porodice. Ipak, ova njihova osobina može predstavljati izrazit problem ukoliko ga često ostavljate same na duže vreme. U tim slučajevima postaju isfrustrirani i nervozni i neretko prave lom po kući ili stanu i laju, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo.

U ostalim slučajevima su veoma mirni i druželjubivi čak i prema drugim psima i poznatim ljudima, dok prema nepoznatima umeju da budu stidljivi i rezervisani, ali ni u kom slučaju ne pokazuju znake agresije.

Ono što se nekada uzima kao mana ove rase jeste činjenica da, kao i svi drugi ovčari, i Šetlantski ovčari nekada bivaju previše tvrdoglavi i vole da uvode red u svoj život, na način koji njima najviše odgovara.

Pored toga što su fizički veoma sposobni, Šetlantski ovčari su i izuzetno pametni, a u mnogim slučajevima u mentalnim izazovima uživaju i više nego u fizičkim. Ipak, ne smemo nipošto ignorisati ni njihove fizičke potrebe. Ukoliko živite u omanjoj kući ili stanu bez dvorišta, obavezno je izvođenje u duže šetnje i trčanja barem jednom dnevno. Ukoliko imate dobro ograđeno dvorište, psa možete i puštati da se izjuri po dvorištu i izbaci višak energije.

Iako obožava da bude napolju, na svežem vazduhu, nije toliko tolerantan na različite klimatske uslove. Zbog toga, naročito u hladnijem periodu, nije preporučljivo da pas živi napolju, već bi trebalo da mu se obezbedi mesto u kući ili stanu, kao ravnopravnom članu porodice, a samo ga izvoditi u šetnje i istrčavanja.

Dresura

Šetlantski ovčari su po prirodi veoma poslušni psi. Ipak, dresura ovih pasa umnogome zavisi od vlasnika i njegovog karaktera, kao i poznavanja različitih metoda dresure. Već smo pomenuli da su Šetlantski ovčari izuzetno inteligentni, te im, apropo tome, i nije naročito teško da zapamte nove komande, obrasce ponašanja ili trikove.

Tokom dresure, psi su skoncentrisani na reči i ponašanje svojih vlasnika, ali, s obzirom na to da ne podnose buku niti agresiju, prema njima se i inače, a naročito tokom dresure, treba ophoditi sa visokom dozom tolerancije i mirnim i staloženim tonom.

Nega

Šetlantski ovčari imaju izuzetno dugu i mekanu dvoslojnu dlaku, kojoj je potrebna svakodnevna nega. Kako se dlaka ne bi umrsila ili ućebala, ove pse je neophodno četkati i češljati svakog dana. Na ovaj način će se razmrsiti svi delovi dlake i ukloniti višak mrtve dlake sa tela.

Ono što se zaljubljenicima u pse, a naročito u ovu rasu, nikako neće svideti je činjenica da se zaista mnogo linjaju, zbog čega će, čak i nakon više češljanja tokom dana, ipak biti psećih dlaka po njihovom domu.

Zdravlje

Ova rasa važi za izuzetno osetljivu rasu. Najčešće bolesti koje ih kače su epilepsija, različiti srčani problemi, te različita kožna oboljenja, najčešće dermatitis, a zatim, mada ređe, i brojna oboljenja oka, poput katarakte, progresivne atrofije rožnjače, hemofilije, Legpertesove bolesti, a povremeno se javljaju i koronarne artejiske bolesti, trihijaza, Vonvilebrandove bolesti i gluvoća . Zbog svega ovoga je veoma važno voditi računa o svakoj zakazanoj vakcini Vašeg psa, kao i vođenje pasa na preventivne preglede kod veterinara. Životni vek Šetlandskih ovčara inače iznosi između 10 i 12 godina.

Kako biste pomogli svom Šetlandskom ovčaru da vodi što zdraviji život, neophodno je da mu obroci sadrže namirnice koje sadrže sve više minerala i vitamina, ali morate i da mu ograničavate količine hrane, jer su Šetlandski ovčari i poznati kao rasa psa koja uživa u jelu. U ishranu od malena treba dodavati meso u ishranu, kao i sve vrste mlečnih proizvoda, različite žitarice i bareno povrće, a naročito vodite računa o tome da mu posuda sa vodom uvek bude čista i puna sveže vode, jer su, zbog prevelike aktivnosti, pa i prežderavanja, često žedni.

S obzirom na to da su skloni različitim bolestima koje mogu imati fatalne posledice po njihov život, poželjno je na 6 meseci ih voditi na preventivne preglede kod veterinara, naročito na testiranje zdravlja očiju, kukova, a obavezno će i veterinar kod kog vodite svog psa zakazati i DNK test za otkrivanje Vonvilebrandove bolesti.

Štenci

Štenci Šetlandskih ovčara su još osetljiviji od odraslih jedinki, zbog čega od samog njihovog rođenja, ukoliko se radi o potomcima Vašeg psa, ili od momenta nabavke psa morate što pre posetiti veterinara, kako bi se sa njim konsultovali oko osnovnih preventivnih pregleda i dobijanja adekvatnih vakcina, koje nikako ne biste smeli da preskačete, jer biste na taj način svog psa izložili još većem riziku od oboljevanja od neke od fatalnih bolesti.

Tu se najpre počinje od osnovnih vakcina, koje se daju protiv razvoja različitih parazita kod životinja, a zatim i preventivnih pregleda očiju, kukova i DNK testova za otkrivanje predispozicija za razvoj Vonvilebrandove bolesti.

Kod nege štenaca Šetlandskog ovčara morate mnogo voditi računa o adekvatnoj ishrani, jer imaju izuzetno slab imunitet, koji će im biti ojačan adekvatnom ishranom u vidu različitih vitaminskih bombi, ali i proteina, zbog njihove konstantne aktivnosti.

Ženke obično polno sazrevaju oko 6. meseca života, kada će i imati prvo teranje. Preporučljivo je da prvo teranje preskačete, kako bi ženka bila fizički i mentalno sposobnija da podnese trudnoću i porođaj, ali generalno ne bi trebalo da ima nekih značajnih problema i poteškoća za vreme trudnoće i porođaja. Kada već govorimo o tome, moramo naglasiti da obavezno tokom perioda pronalaženja partnera za ženku ili mužjaka morate konsultovati veterinara, koji će Vam reći da li su jedinke kompatibilne, jer, u suprotnom, homozigoti mogu biti veoma štetni po zdravlje, a čak i smrtonosni.

Cena

Cena štenaca Šetlandskog ovčara nije naročito visoka, s obzirom na činjenicu da su rasprostranjeni po čitavom evropskom kontinentu, pa i Srbiji.

Zbog toga se danas štene Šetlandskog ovčara može nabaviti i po ceni od 50 evra, pa naviše.