Pirinejski planinski pas – osobine, karakter, štenci i cena

Pirinejski planinski psi su krupni prelepi psi, kakve samo možete poželeti za ljubimca. Rasprostranjen je po Evropi i šire, ali, nažalost, kod nas nije još uvek toliko dostupan, jer se kao kućni ljubimac tretira tek nešto manje od 2 decenije.

Umnogome fizički podseća na Bernandinca, što i ne treba da čudi, jer ove dve rase pasa vode poreklo od iste rase –  Tibetanske doge, a može Vas malo podsetiti i na Labradora ili Zlatnog retrivera.

S obzirom na to da je njegovo eksponiranje kao kućnog ljubimca počelo tek pre manje od 20 godina, na našim prostorima još uvek nije dovoljno rasprostranjen, ali sve češće porodice širom Srbije pokušavaju da svoju porodicu prošire za još jednog člana i to baš Pirinejskog planinskog psa.

Zbog toga naučimo nešto više o ovoj rasi u nastavku ovog teksta.

Istorija

Pirinejski planinski psi su nastali u Aziji. Njihov dalji predak je, kao što smo već pomenuli, bila Tibetanska doga, a zatim je došlo do njenog ukrštanja sa različitim azijskim rasama dok nije došlo do stvaranja zadovoljavajuće rase Pirinejskog planinskog psa.

Pirinejski planinski psi su najpre korišćeni za čuvanje stada i odbranu od divljih predatora, kao što su vukovi i medvedi.

Pored stada, oni su čuvali i domaćinstva i svoje vlasnike, a vlasnici su osmislili preventivu u vidu ogrlice sa bodljama, koje su Pirinejski planinski psi non stop nosili, kako bi na neki način imali zaštitu od vukova i medveda.

Prvi put se rasa Pirinejskih planinskih pasa pominje u pisanoj dokumentaciji u 17. veku, a kao kućni ljubimci, bez ikakvih obaveza čuvanja na pašnjacima, počinju da se koriste tek u novom milenijumu, mada je poznato i da su ih francuski plemići čuvali na svojim dvorovima tokom srednjeg veka, tokom kog su bili najrasprostranjeniji baš u Francuskoj, kao i u Španiji.

Karakteristike

Ovi veseli psi su savršen dodatak domu u kom ima dece, kao i aktivnih članova porodice, koji će svoje pse moći da vode sa sobom u svaku avanturu.

Takođe, svaka porodica koja ima prostrano dvorište definitivno može priuštiti sebi dodatnog člana porodice – Pirinejskog planinskog psa.

Ovi psi su izuzetno krupni i imaju gustu dlaku, koja im je i pomagala da prebrode i najhladnije zime tokom istorije, ali, uprkos tome, ne zahtevaju dosta nege, već samo povremeno češljanje.

Nikako ne očekujte da će Vaš pas uvek biti spreman za izložbu zbog svoje lepote, jer on uživa u valjanju na različitim podlogama, naročito na snegu, mada ne izbegava ni kada je blatnjav pod, zbog čega je njihova bela dlaka veoma često zaprljana.

Ono što ih karakteriše je veoma karakterističan, mnogima čudan, lavež, po kom će barem biti upamćen u celoj Vašoj okolini.

Imaju izuzetno jak imunitet i retko se razboljevaju, zbog čega ih ne treba toliko često voditi kod veterinara, ali ipak ni pod kojim uslovima ne smete preskakati redovne vakcine, o kojim će Vas obavestiti i veterinar. Boljka koja se može javiti kod ovih pasa je displazija kukova, koja se javlja baš zbog njihove veličine.

Osim toga, nije zabeleženo toliko slučajeva nekih bolesti fatalnih po život psa, te je njihov životni vek u proseku između 12 i 14 godina.

Iako glomazni, Pirinejski planinski psi imaju izuzetno lagan i elegantan hod, sa glavom ponosno nošenom i tokom šetnje sa vlasnikom su izuzetno poslušni, te samim tim odaju i utisak uglednog vlasnika iz visokog staleža.

Za sada nije naročito zastupljen na našim prostorima, mada se o ovoj rasi sve više i više govori, te Vas ne bi trebalo začuditi ukoliko za par godina bude prava najezda Pirinejskih planinskih pasa na teritoriji Srbije.

Fizički izgled

Pirinejski planinski psi spadaju u grupu velikih rasa pasa. Visina mužjaka uglavnom iznosi oko 80 cm, dok su ženke za oko 5 cm niže. Njihova kilaža, u zavisnosti od visine, može varirati od 40 kg do 50  kg.

Fizički mnogo podsećaju na Bernandince, sa kojim dele dalekog predaka, i Labradore i Zlatne retrivere. Imaju uši srednje veličine, koje stoje opušteno na vrhovima glave, njušku srednje veličine i izuzetno dugačke noge.

Glava Pirinejskih planinskih pasa je sa strane gledano ravna, dok je potiljna kvrga baš uočljiva, a lobanja u zadnjem delu šiljasta. Žvale su relativno opuštene i po pravilu prekrivaju donju vilicu, a mogu biti ili crne ili oivičene crnom bojom. Nepce je takođe crno, kao i nosna pečurka. Oči su uglavnom male, blago iskošene, crnih ivica i ćiliban braon boje zenica.

Rep pasa je izuzetno dug i tokom neaktivnog perioda spušten, a poželjno je da bude kukast na vrhu. Tokom zaintrigiranosti ili bilo kakve vrste aktivnosti, rep Pirinejskog planinskog psa treba biti zarolan na leđima.

Pirinejski planinski psi su uglavnom bele boje, mada se kod nekih primeraka mogu primetiti i riđe ili sive nijanse. Ono što Pirinejske planinske pse jasno razlikuje od Zlatnih retrivera i Labradora je izuzetno gusta i dugačka dlaka, koja mora biti isključivo ravna, eventualno blago talasasta na repu i vratu.

Shodno tome, pse ove rase treba češljati i četkati barem jednom dnevno, kako bi se odstranio višak dlake, a kupati ih jednom do 2 puta mesečno, mada je preporučljivo i češće kupanje tokom letnjeg perioda. Iako većina vlasnika uživa u prikazivanju pedantnih i lepo sređenih pasa, u slučaju Pirinejskih planinskih pasa je lickanje čisto gubljenje vremena.

Ovi psi su predispozirani da žive u dvorištu, a obožavaju da se valjaju po zemlji,tako da, ma koliko puta mesečno ih kupali, ovi psi nikada neće imati čistu dlaku.

Karakter

Iako na prvi pogled mogu izgledati zastrašujuće zbog svoje veličine, Pirinejski planinski psi su zapravo veoma prijateljski nastrojeni prema ljudima i drugim životinjama, prema kojima će uvek imati zaštitnički stav, jer mu je jednostavno to u prirodi.

Pirinejski planinski psi su veoma druželjubivi, a naročito su dobri sa decom, koju većina vlasnika i poverava psima dok se igraju u dvorištu. Ma koliko neverovatno zvučalo, ovi psi nisu agresivni niti rezervisani čak ni prema strancima, osim ukoliko nema nikog u kući, a osete da stranac pokušava da uzurpira njihovu teritoriju.

Ipak, i u ovim momentima će radije režati, nego napadati. Takođe umeju biti odbojni i prema drugim jedinkama, koje vlasnici dovode na parenje, zbog toga što su izuzetno teritorijalni, a dešava se da se uplaše da neki drugi pas pokušava da zauzme njihovo mesto.

Pirinejski planinski psi su po prirodi izuzetno aktivni te, shodno tome, ali i činjenici da su izuzetno krupni, nisu preporučljivi za čuvanje unutar kuće, a naročito stana. Za njihov srećan život i pravilan razvoj je potrebno prostrano dvorište, na kom će psi osećati slobodu, te, ukoliko ne možete to da mu obezbedite, nemojte se ni truditi da ga uvedete u svoju porodicu.

Ukoliko Vas brine kako će pas reagovati ukoliko je non stop napolju, nemojte. Ovi psi imaju izuzetno snažan imunitet, zbog čega su veoma retko bolesni, a i otporni su na sve vremenske uslove, kao i nagle promene temperatura.

Ipak, činjenica je da ovi psi umeju i da se ulenje u periodu velikih vrućina, te ga tada treba i češće kupati, a, ukoliko ste u mogućnosti, i voditi negde gde može nesmetano i bezbedno da pliva. Kada smo već kod toga, kao i drugi psi, i Pirinejski planinski psi uvek moraju imati veliku činiju sveže vode dostupnu.

Takođe, ovi psi su poznati kao psi koji mnogo jedu, te se treba od samog početka konsultovati sa veterinarom o tačnom doziranju, mada i većina proizvođača hrane na pakovanju naznačava koliko i na koji način treba dozirati hranu Pirinejskom planinskom ovčaru.

Što se dresure tiče, sa Pirinejskim planinskim psom ne bi trebalo da imate mnogo problema, mada je i u ovom slučaju preporučljivije početi sa dresurom dok je pas još mali, kako bi dresura dala bolje rezultate, i nikako ne pokušavati sa agresivnijim i strožim merama, već se naoružati strpljenjem.

Cena

Pirinejski planinski psi nisu još uvek toliko rasprostranjeni na teritoriji Srbije, te ih je zaista teže i nabaviti.

Ipak, ukoliko se desi da naiđete na nekog odgajivača ili vlasnika Pirinejskog planinskog psa, očekujte da cena šteneta ove rase može dostići i 400, pa možda čak i 500 evra.