Jazavičar – osobine, karakter, štenci i cena

Mali pas sa ogromnim srcem! Najjednostavniji opis, koji Vam ujedno i govori sve što je potrebno da znate o ovom psu! Kao mešanci goniča i pinča, ovi minijaturni dražesni psi su pokupili najbolje od obe rase – vatreni su i žestoki, a, kada za to ima potrebe, umeju i da pokažu svoj stav, te budu i toliko zaštitnički nastrojeni da čak postanu i agresivni.

Ukoliko mu pružite zasluženu ljubav i pažnju, znajte da ćete u ovom minijaturnom stvorenju imati i najboljeg prijatelja i najsnažnijeg i najhrabrijeg zaštitnika.

Nastanak

Kada biste pogledali istorijske crteže iz davnih vremena, još iz starog Egipta, primetili biste koliko se puta na njima pojavljuje nizak pas izduženog tela, koji neverovatno podseća na današnjeg jazavičara, kakvog svi poznajemo.

Najviše slika pasa koji nas podsećaju na jazavičare ima na slikama koje se nalaze u grobnicama faraona Tutmasa Trećeg i Hmenhotera. Pored slika pasa, nalaze se i brojni hijeroglifi, koje su egiptolozi uspeli da prevedu kao Tekel ili Dekel, što je u nekim državama, kao, na primer, u Nemačkoj, još uvek koristi, a u prevodu znači vatren, žestok i hrabar, što je najverovatnije i bio opis za tadašnje jedinke ovih pasa, koji su bili miljenici faraona.

Slike pasa koji liče na današnje jazavičare postoje i u Grčkoj i u Rimu, gde su na različitim skulpturama prikazani zajedno sa kokel španijelima, hrtovima i drugim goničima. Ipak, iako se nipošto ne mogu opovrgnuti tvrdnje da su jazavičari nastali na nekim od ovih prostora, takođe nigde ne postoje ni sigurni dokazi da su na slikama baš preci današnjih neustrašivih malaca.

ipak, postoje i činjenice o istoriji nastanka pasa rase jazavičar koje su potkovane čvrstim dokazima, koji datiraju još pre 16. veka na prostoru Nemačke. Naime, u starija vremena se lovu pristupalo uz pomoć pasa goniča, koji bi veoma brzo prestigli ulov i time pomogli lovcima. Ipak, pojavom vatrenog oružja, promenio se i način lova, te goniči nisu imali toliku funkciju, kao što je ranije bio slučaj.

Pojava vatrenog oružja je takođe označavala i prelazak sa lova nad zemljom na lov pod zemljom. Samim tim su goniči dodatno gubili na važnosti, a lovci su došli na ideju da kombinacijom različitih rasa pasa mogu stvoriti svoju rasu, koja će im služiti baš u ovoj svrsi.

Na osnovu brojnih istraživanja koja su sproveli iskusni kinolozi, došlo se do zaključka da su jazavičari kakve danas poznajemo nastali na teritoriji Nemačke ukrštanjem pinčera i niskonogog švajcarskog goniča. Na ovaj način je dobijena inicijalna, kratkodlaka vrsta jazavičara,a nešto kasnije, negde u 16. veku,kratkodlaki jazavičar je ukršten sa španskim i nemačkim epanjelima, te je tako nastao i dugodlaki jazavičar. Ukoliko ste bliže upoznati sa svim varijatetima ove rase, znate da postoje i jazavičari sa oštrom dlakom.

Ova treća vrsta jazavičara je nastala tek 3 veka kasnije, odnosno u 19. veku i to ukrštanjem kratkodlakog jazavičara, dendi dinmont terijera, škotskog terijera i šnaucera. Iako su po karakteru i fizičkim odlikama identični, oštrodlaki jazavičari su se ipak pokazali kao najbolji za lov i to zbog svoje guste dlake, koja ga štiti od trnja i šiblja i različitih prirodnih nepogoda i hladnoće.

Pored ove podele, jazavičari se dele i na jazavičare normalne, standardne veličine, zatim patuljaste jazavičare i kunićare, ali o tome ćemo govoriti više u nastavku.

Kao što to obično i biva sa novonastalim rasama, posle brojnih ukrštanja i širenja rase, mora doći i do standardizacije iste. Najznačajniju ulogu na početku utemeljivanja kriterijuma za standardizaciju pasa rase jazavičar je imao Vilhem Dejk, koji je sa uzgojem ovih pasa počeo 1868. godine. Brže širenje jazavičara na prostoru Nemačke, ali i drugih država, dovelo je do ubrzanog priznanja same rase 1879. godine, da bi već 1888. godine u Nemačkoj osnovan i prvi klub jazavičara – Deutsche Teckelklub.

Podela

Kao što smo već napomenuli u prethodnom odeljku, postoji nekoliko vrsta jazavičara i kombinacija istih vrsta. Ove podele se baziraju na 2 kriterijuma – veličinu psa i dužinu njegove dlake.

Kada govorimo o podeli jazavičara na osnovu dužine njegove dlake, izdvajamo 3 različita tipa:

  • Jazavičare sa kratkom dlakom – prve i standardne jedinke, nastale ukrštanjem pinčera i niskonogog švajcarskog goniča;
  • Jazavičare sa dugom dlakom – varijetet koji je nastao nešto kasnije ukrštanjem kratkodlakog jazavičara sa nemačkim i španskim epanjelom;
  • Jazavičare sa oštrom dlakom – nastali u 19. veku ukrštanjem osnovne vrste jazavičara, odnosno kratkodlakih jazavičara, sa dendi dinmont terijerom, šnaucerom i škotskim terijerom. Kao što smo već napomenuli, ova vrsta jazavičara se pokazala kao najotpornija na sve nepogode, bilo fizičke, bilo prirodnih pojava.

Kada govorimo o podeli jazavičara na osnovu njihove veličine, pri čemu se ne misli na visinu, već na obim grudnog koša, izdvajamo 3 različita tipa jazavičara:

  • Normalne ili standardne jazavičare – obim grudnog koša iznosi oko 35 cm, a dostižu težinu od oko 9 kg;
  • Patuljaste jazavičare – obim grudnog koša iznosi između 30 i 35 cm, a dostižu težinu od oko 5 kg;
  • Jazavičare kunićare – obim grudnog koša iznosi manje od 30 cm, a dostižu težinu od oko 5 kg.

Karakteristike

Iako na prvi pogled možda deluju smešno zbog svog neobičnog izgleda, činjenica je da jazavičari kriju brojne genetski predispozirane talente, kojih mi nismo svesni. Naime, ovi psi su nastali kao rezultat kombinovanja više različitih rasa pasa, od kojih su vremenom uspeli da ”pokupe ono najbolje”.

S tim u vezi, o jazavičarima se govori sa najvećim divljenjem što se najpre tiče čula vida. Ovi psi imaju pljosnat gornji deo glave, te u se stop uopšte i ne primećuje, što jazavičarima daje izuzetno široko vidno polje.

Takođe, od svojih predaka goniča su nasledili izuzetno razvijeno čulo njuha i sluha, a, bez obzira na neobičan fizički izgled, oni su od pinčeva nasledili iznenađujuću okretnost i brzinu.

Jazavičari imaju prirodno specifičan i jak lavež, te ih njihovi vlasnici mogu prepoznati u svakom trenutku i pretpostaviti gde se nalaze, bilo da se psi u tom momentu nalaze iznad ili ispod zemlje.

-Fizički izgled-

Prvo što ćete primetiti kod jazavičara jeste da su oni izuzetno niski psi, ali sa neobično dugačkim telom.

Glava jazavičara je duguljasta, sa ravnom lobanjom, koja se produžava u blago zaobljenog vrha njuške. Kod jazavičara su uši postavljene izrazito visoko i nameštene unazad, ali tako da vise uz obraze. Inače su poprilično duge, a na krajevima zaobljene. Nos je dug i pljosnat i završava se prostrano otvorenom njuškom, čija boja zavisi od boje dlake i uglavnom je crn ili braon, a karakteriše ga izrazita suvoća.

Oči jazavičara su srednje veličine, ovalnog oblika i mogu biti ili crvenkasto – smeđe ili crno – smeđe boje. Pored ovih nijansi, kod tigrastih, odnosno jazavičara sa flekama po telu, mogu da se tolerišu i riblje, perlaste i staklaste oči, mada su smeđe uvek poželjnije.

Gornja usna kod jazavičara napeto prekriva donju usnu, a ispod usana se nalaze jake vilice sa kompletnih 42 zuba, makazasto postavljenih, sa očnjacima koji se međusobno dodiruju.

Glava je postavljna na snažan i mišićav vrat, na kom je na guši koža nekako napeta. Kod jazavičara je grudna kost dobro izražena i sa obe strane se jasno naziru jame. Plećke su kod ovih pasa mišićave, a lopatice duge i nameštene koso, a leđa kratka i kruta.

Prednje noge kod jazavičara su blago okrenute ka spolja, a zadnje paralelne sa izraženim snažnim skočnim zglobom. Šapice su im zaobljene, sa snažnim jastučićima sa donje strane i 5 dobro naležućih prstiju, od kojih je 4 naležuća, dok je unutrašnji kraći, na kojima se nalaze kratki i jaki nokti.

Jazavičari svoj rep ne nose nešto naročito visoko, već je on postavljen u visini, odnosno produžetku linije leđa.

Kratkodlaki jazavičari

Kada govorimo o osnovnoj vrsti jazavičara – jazavičarima sa kratkom dlakom, oni mogu biti i jednobojni i dvobojni, pa čak i trobojni. Njihova dlaka je ravna, sa izrazitim sjajem i neverovatno gusta

  • Jednobojni jazavičari: riđa, do crvenkastoriđa dlaka;
  • Dvobojni jazavičari: dvobojnost kod jazavičara podrazumeva osnovne boje, kao što su bela, siva, smeđa ili crna, sa ponekim obeležjima, odnosno šarama, jarkocrvene boje na različitim delovima tela, najčešće donjim delovima nogu ili na repu;
  • Višebojni jazavičari: ova kombinacija podrazumeva jednu osnovnu boju, uglavnom belu, svetlosivu ili svetlosmeđu, sa nejednakim i na neki način razbacanim mrljama crvenkaste, tamnosmeđe ili crne boje.

Dugodlaki jazavičari

Kao i u slučaju kratkodlakih jazavičara, i dugodlaki jazavičari mogu imati sve gore pomenute nijanse – jednobojnu riđu ili crvenkastoriđu dlaku, belu, sivu, crnu ili smeđu dlaku sa jarkocrvenim obeležjima, i svetlosivu, smeđu ili belu dlaku sa crnim, crvenim ili smeđim mrljama. Razlika je najpre u dužini dlake, a takođe je dlaka ovih jazavičara dosta mekanija od dlake kratkodlakog jazavičara.

Oštrodlaki jazavičari

U slučaju oštrodlakih jazavičara su dozvoljene sve boje, a ono što ih razlikuje od jazavičara sa kratkom dlakom je oštrina i činjenica da jazavičari sa oštrijom dlakom imaju i gušće obrve i brkove.

-Karakter-

Jazavičari su veoma inteligentni psi, pitome naravi, ali u isto vreme i temperamentni. S obzirom na to da su genetski predispozirani za lov, imaju izuzetno razvijene reflekse. Ono što im je u prirodi jeste da imaju i veoma dobre instinkte kada se radi o hvatanju plena, te ne čekaju komande, već intuitivno reaguju na način koji oni smatraju najboljim u tom momentu.

Činjenica je da se jazavičari ne vode slepo naredbama svojih vlasnika, kao što je to slučaj sa nekim drugim rasama pasa, već uključuju i svoja zapažanja i instinkt u kalkulaciju pre nego što odluče kako će postupati u datoj situaciji. Posle obavljenog posla, bilo da se radi o lovu ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, ovi psi očekuju bilo kakvu vrstu pohvale od svojih vlasnika, a takođe zahtevaju i uvažavanje od istih, kojima oni vraćaju u znatno većoj meri.

Ovi psi su kombinacija energičnosti i smirenosti, hrabrosti i odanosti, oštrine i nežnosti, opreznosti i razigranosti. Ono što ne smete ipak nikako raditi je razmaziti svog psa, jer će vrlo lako u tom slučaju postaviti sebe za ”vođu čopora”, odnosno, u Vašem slučaju, u Vašeg gazdu, što nikako ne smete dozvoliti.

Jazavičari zahtevaju vlasnike posebnog profila. Njihov potencijalni vlasnik mora da bude stabilna osoba, koja nije sklona naglim promenama ponašanja i razmišljanja. Vlasnik jazavičara mora biti istrajan i pokazati psu ko je u kojoj poziciji, a za takav stav će dobiti i veliko poštovanje svog ljubimca. Ono što nikako ne smete primeniti jeste agresija tokom dresure, jer jazavičari zaista poštuju sebe i ne dozvoljavaju da ih iko maltretira, a, pored toga, takvim ponašanjem im i dajete određeni šablon ponašanja, koji oni mogu i iskopirati, te postati veoma agresivni.

Jazavičari su zaštitnički nastrojeni prema svim ukućanima, ali će biti u potpunosti privržen samo jednom, glavnom gospodaru. Iako otporan na različite klimatske uslove, njega ne treba čuvati u dvorištu, već u kući sa ostalim članovima porodice jer je on najpre socijalno biće, pa lovac.

Ono o čemu naročito morate voditi računa jeste da ga ne ostavljate nasamo sa malom decom. Iako dosta tolerantan, ovaj pas se vodi parolom ”pas nije igračka”, te, kada deca pokušaju da se igraju malo grublje sa njim, ume da pokaže i zube.

Zdravlje

Prosečan životni vek za pse rase jazavičar iznosi između 14 i 17 godina. Tokom svog života, jazavičari ne pokazuju toliko izraženih predispozicija za razvoj različitih bolesti, već se vode kao psi sa izuzetno jakim imunitetom.

Ipak, ono što se navodi kao njihova mana jeste njihov skeletno – mišićni sistem, koji zaista može oboleti od nekih rigoroznijih stanja. Tu se najpre govori o bolovima u kičmi i njenoj iskrivljenosti, ali se veoma često dešava i da jedinke posle 5. godine života dožive i kompletnu paralizu zadnjeg dela tela, kao posledicu diskusernije. Stanja poput ovih iziskuju momentalno angažovanje i dosta složenu upornu terapiju.

U principu, postoji i nekoliko stvari koje Vi možete uraditi za svog psa kako biste izbegli potencijalne probleme sa kičmom. Prvenstveno vodite računa o tlu po kom se kreće, odnosno da ne juri previše niz stepenice, ali ni skače okolo, jer će na taj način preforsirati svoj kičmeni stub.

Pored toga, jazavičari su poznati kao alavi psi, koji nemaju kontrolu nad svojim apetitom i ne znaju da se zaustave kada počnu da jedu. To vrlo lako dovodi do gojaznosti kod njih, što, naravno, dalje dovodi do problema sa kičmom, zbog čega morate voditi računa o njihovim obrocima.

Cena

Cena ovih patuljastih ljubimaca mahom zavisi od uzgajivačnice, kao i od tipa jazavičara u ponudi. Iako su dosta cenjeni na našim prostorima i šire, njihova rasprostranjenost dozvoljava značajan pad njihove cene, te, na primer, najjeftiniju vrstu jazavičara – jazavičare sa kratkom dlakom, možete naći po ceni od 30 evra, pa naviše, dok se patuljasti jazavičari, kojii i drže najviše cene, kreću negde do 400 evra.

Ukoliko imate dovoljno strpljenja, preko interneta možete često naći i vlasnike pasa koji ove štence žele samo da udome kod dobrih porodica, za koje su sigurni da će ovim mladuncima pružiti adekvatnu negu, kao i dovoljno ljubavi i pažnje, te će ih u tim slučajevima i rado pokloniti.