Bernardinac – osobine, karakter, štenci i cena

Betoven je pobrao brojne empatije milionskog auditorijuma od prvog prikazivanja 3. aprila 1992. godine, pa sve do danas.

Zahvaljujući velikom uspehu koji je film postigao, godinama kasnije su se snimali i nastavci u kojima je ovaj svima poznati Bernandinac pokazivao ljudima koliko je zapravo privržen i odan pas, koji odiše hrabrošću i požrtvovanošću.

Dugo korišćen kao spasilac u planinskim i snežnim predelima, Bernandinac je ubrzo postao i omiljeni kućni ljubimac, koji će svoje vlasnike odbraniti od svakog neprijatelja, a biti nežan prema deci, kao da su kap vode koju ne treba prosuti.

Zbog toga smo odlučili da Vas bliže upoznamo sa ovom rasom, koja, zbog svega što je do sada pružio ljudskoj rasi, zaslužuje i mnogo više od članka na jednom veb – sajtu.

Istorija

Bernandinci su nastali negde u 10. veku u manastiru Sveti Bernand, po kom su i dobili ime, na prevoju Alpa u Švajcarskoj zvanom Simplon. Ovi psi su dugo odgajani na italijanskim i švajcarskim Alpima kao psi spasioci, a manastir Hospiz je postao središte njihovog odgoja.

Po nekim pretpostavkama, bernandinci su nastali kao direktni potomci molosa, koji, yajedno sa starim Rimljanima pre više od 2000 godina prešli Alpe i došli do manastira Svetog Bernanda, u kom su ih monasi prihvatili oberučke i započeli njihovu dresuru i rzvoj. Prema nekim navodima, ova rasa je nastala kasnije, oko 980. godine, dok drugi zapisi i pretpostavke kazuju da se rasa bernandinac prvi put pojavljuje početkom 11. veka.

Rasa Bernandinac se prvi put spominje u spisima iz 17. veka i u tada se pominje kao pas rase Seint Bernand dog, odnosno Sveti pas, Alpski mastif, Bernhardinerand ili pas Barry, najpoznatiji pas ove rase, o kom ćemo govoriti nešto kasnije.

Popularizacija pasa rase Bernandinac širom Evrope počinje dolaskom Napoleona na Alpe 1800. godine tokom jednog od njegovih pohoda. On je tada predvodio veliku vojsku, koja je, posle višebrojnog suočavanja sa neprijatelja, bila sačinjena i od između 30 i 40 hiljada ranjenika. Vojska, već iznemogla i povređena, kretala se kroz veliku bujicu snega, koji je redom kosio sve više i više ranjenika, koje je vojska bila primorana da ostavi mrtve iza sebe.

Kako bi pomogli vojsci da što sigurnije pređu ovaj neprohodan put i sigurno se vrate svojim porodicama koje su sa nestrpljenjem očekivale njihov povratak, monasi iz ondašnjih manastira koji su odgajali Bernandince su poslali pse kako bi pratili vojsku na čelu sa Napoleonom i pomogli im da  bezbedno stignu do svojih ognjišta.

Na ovaj način su Bernandinci stekli veliko poštovanje među ljudima i tako počinje njihova popularizacija kao plemenitih pasa.

Bernandinci su se najpre koristili kao spasioci u neprohodnim delovima, a naročito planinskim krajevima, poput Alpa, na kojima je konstantno padao sneg i putnici su često ostajali mrtvi, usled nedostatka tople odeće i hrane.

Vremenom, kako zbog svog izgleda, tako i zbog temperamenta, Bernandinci su počeli da se uzgajaju i kao kućni ljubimci, naročito poželjni u porodicama sa malom decom, kao i aktivnim sportistima i avanturistima.

Tokom perioda svog postojanja, Bernandinci su nekoliko puta oborili, kako tuđe, tako i svoje rekorde. Najpre je, sredinom 19. veka, kada su u Engleskoj Bernandinci uparivani sa Dogama, kako bi se dobila što glomaznija rasa psa, rođen Bernandinac po imenu Plinmon, čija je dužina iznosila čak 87,5 cm, a težina neverovatnih 95 kg. Plinmon je je kasnije prodat za 7.000 Američkih dolara.

Za Bernandinca zvanog Major F. se pročulo nakon jednog članka u Nju Jork Tajmsu 1895. godine. Na osnovu informacija iz članka, Major F. je bio dugačak čak 2 metra i 59 cm. Ukoliko je ova informacija tačna, Bernandinac Major F. je najduži Bernandinac u celokupnoj njihovoj istoriji.

Bernandinac koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda je legendarni pas Benedikt V Švarcvald Hof, koji je živeo tokom 1981. godine, kada je i upisan u Ginisovu knjigu rekorda, u Mičigenu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Faktor zbog kog je Benedikt C Švarcvald Hof zaslužio svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda je njegova težina koja je iznosila čak 143 kg.

Bernandinac Beri – legenda o prvom Bernandincu

U periodu između 1800. i 1812. godine je u manastiru živeo Bernandinac po imenu Beri.

Po prirodi veoma dobroćudan i miran, Beri je zajedno sa drugim psima spašavao ranjene i iznemogle putnike i vodio ih na sigurno.

Kao mlad, Beri je prošao specijalnu obuku za pse spasioce i tokom svoje spasilačke karijere je ovaj snažan pas spasio 40 ljudi. Nažalost, nakon što je pošao da spasi 41. osobu, ovaj mu je, da li u strahu ili neznanju, naneo više povreda nožem, koje su bile fatalne po Berijev život i on je, na ovaj neslavan način, završio svoju spasilačku karijeru.

Spomenik Bernandincu Beriju je ubrzo podignut na ostrvu Ramiz, nedaleko od Pariza.

Karakteristike

Bernandinci su izuzetno krupni psi, koji bi, da nisu stekli popularnost zahvaljujući igranom filmu Bernandinac, verovatno ulivali veliki strah među ljudima. Inače su veoma umiljati i druželjubivi i predstavljaju savršenu adiciju u aktivnim porodicama i porodicama sa malom decom.

Bernandinci imaju izuzetno razvijena čula mirisa i sluha, zbog čega su sposobni da čuju frekvencije koje ljudsko uho ne može. To im omogućava da čuju čak i ljude koji su zatrpani snegom, ali i da predvide pojave kao što su jake oluje ili lavine, mnogo pre nego što ove nepogode i dođu do njega.

-Fizički izgled-

Bernandinci su veoma krupni psi. Njihova visina može iznositi između 70 i 90 cm, dok težina varira između 64, pa do čak 120 kg.

Bernandinac ima izuzetno razvijenu i, na neki način, impresivnu glavu. Lobanja je veoma široka, delimično zaokrugljena, sa naznačenim čeonim usekom. Kada je u budnom stanju, čelo Bernandinaca je delimično naborano, dok je, dok pas spava, koža u ovom delu opuštena. Ukoliko gledate ovog psa iz profila, primetićete da je njegova glava blago zaobljena.Uši Bernandinaca su duge, opuštene i crne, a kapci očiju su spušteni, zbog čega su neophodne česte preventivne kontrole vida psa. Zenice psa su uglavnom smeđe, a pogled nekako umiljat, ali u isto vreme i ”blentav”. Njuška bernandinaca je kratka i završava se širokim crnim nosem sa dobro otvorenim nozdrvama.. Usne psa su razvijene i pomalo spuštene, a gornja usna po pravilu prekriva donju.

Vrat pasa rase bernandinac je snažan i dobro razvijen, te potpomaže da glava stoji uspravno uvek. Bernandinci imaju snažna i široka leđa, dok je grudni koš dosta dubok.

Rep Bernandinaca je veliki i dosta kitnjast i težak. U stanju mirovanja, rep pasa je u potpunosti spušten, dok se, kada je pas u pokretu, blago povije.

Dlaka im je izuzetno gusta i uglavnom crvena, sa belim šarama, mada može biti i mahagoni tigrasta sa braon šarama.

-Temperamet-

Uprkos izgledu i veličini, Bernandinci su izuzetno umiljati i druželjubivi psi. Doduše, često se dešava da se ne slažu baš najbolje sa manjim psima, ali se zato prema ljudima, a naročito malom decom, ophode sa najvećom brigom i velikim poštovanjem, naročito kada im je ljubav uzvraćena.

Kao ljubimci su izuzetno verni i uvek razigrani, ali ipak ne bi trebalo da ih držite u stanu ili unutar kuće, s obzirom na to da imaju genetske predispozicije da vreme provode napolju, naročito kada je hladno, a i potreban im je širok prostor za kretanje. U suprotnom, kao i svako drugo biće sa viškom energije, može postati nezadovoljan i napraviti nered u kući.

Ipak, pre svake akcije Bernandinac lepo promisli, tako da su njegovi postupci mahom pažljivo isplanirani, dok im ni impulsivnost nije strana.

Takođe, postoji i razlika između generalnog ponašanja i temperamenta između Bernandinaca muškog i ženskog pola. Naime, dok su ženke privrženije porodici koja je čuva, mužjaci su nešto tvrdoglaviji, smeliji, a ponekad i agresivniji, mada ne prema vlasnicima, već prema drugim psima i strancima.

Ženke Bernandinaca imaju teranje 2 puta godišnje i ovo stanje kod njih traje oko 3 nedelje i tokom teranja je ženka spremna za parenje. Sa druge strane, mužjaci su uvek orni za razmnožavanje i samo čekaju znak i miris koji ženka širi dok je u periodu teranja. Tada naročito deluju impulsivnije, te se dešava i da pobegnu, pa i da napadnu druge pse.

Ipak, bez obzira na povremenu svojeglavost, bernandinac će zauvek ostati veran svom vlasniku, ukoliko sa njegove strane oseti ljubav. Uvek će mu se radovati kada dođe kući i rado se igrati sa njim, kada vlasnik za to ima vremena. Po prirodi imaju izuzetno visok prag izdržljivosti, ali su prema svojim vlasnicima izuzetno zaštitnički nastrojeni. To znači da će prema strancima biti dosta rezervisani, naročito ukoliko primete da vlasnik ne zna dobro pridošlicu. U tom slučaju neće biti zaista agresivan, te ujeda, već će radije stajati ispred svog vlasnika ili lajati na stranca. Ipak, ukoliko oseti pravu opasnost, desiće se lako i da ujede neznanca.

Nega

S obzirom na to da ima debeo sloj dlake, Bernandince treba skoro pa svakodnevno češljati i to češljem sa širokim zupcima. Njihova dlaka se lako mrsi, a i često se linjaju, te lako može doći i do ćebanja dlake, koja dalje može napraviti rane na koži psa.

Pored konstantnog češljanja, u mnogim slučajevima su vlasnici opterećeni i kupanjem pasa, ali u slučaju bernandinaca za tim nema neke preke potrebe. Čak je, štaviše, preporučljivo da se bernandinci i što ređe kupaju, a kada do ovoga dođe, vlasnici biraju razblažene šampone, kako ne bi nestala masnoća i vodootpornost sa dlake bernandinca. Kada budete kupali svog psa, obavezno vodite računa da mu šampon ne uđe u oči.

Kada već govorimo o debeloj dlaci, moramo napomenuti i da ih ova dlaka štiti tokom zime od jakih mrazeva i vetrova, ali ih i pregreva tokom letnjeg perioda. S tim u vezi, morate uvek voditi računa da Vaš Bernandinac tokom leta uvek ima činiju punu sveže hladne vode, kao i zaklon od jakog sunca, naročito u periodu najjačeg sijanja. U to vreme je čak poželjno uvesti ih u kuću, naravno, ukoliko imate uslova za to.

Osim o dlaci i očima, morate obavezno voditi računa i o ušima svog bernandinca. To znači da mu redovno morate čistiti uši alkoholom, jer se one izuzetno lako prljaju, a ta prljavština može dovesti do oštećenja unutrašnjosti uha i neretko do oštećenja sluha. Ipak, sa čišćenjem uha ne započinjite pre nego što se o detaljima postupka ne konsultujete sa veterinarom.

Bernandinci nisu psi namenjeni za život u gradu. Stoga, ukoliko živite u bučnijem gradu ili bilo gde blizu velikih gužvi, Bernandinac ipak nije pas za Vas. Sa druge strane, ukoliko živite na selu ili planini i imate veliko dvorište, u kom će se Bernandinac u potpunosti opustiti i izjuriti, ovaj pas je savršen za Vas. Njima je potrebna svakodnevna aktivnost, zbog čega su dobri ljubimci za avanturiste. Ukoliko niste taj tip osobe, možda Vas baš Bernandinac natera da počnete više da se krećete, kada ćete taman i njega izvoditi u duge šetnje, kako bi izbacio sav višak energije.

Obuka

Obuka mladih Bernandinaca se obavlja u ranijem životnom dobu. Mlade jedinke najpre samo prate i posmatraju svoje iskusnije starije ”kolege”, a potom im se, nakon izvesnog vremena, pridružuju u obavljanju zadataka.

Bernandinci veoma lako pronalaze ranjene i iznemogle putnike na područjima koja pokrivaju. Nakon što ih uoče, ovi psi najpre pokušavaju da ih probude svojim lavežom. Ipak, ukoliko se ova metoda pokaže kao bezuspešna, psi pokušavaju da ih odvuku na bezbedno. Sa druge strane, u slučaju da se putnik ipak probudi, Bernandinac će se potruditi da putniku posluži kao oslonac, sve dok ne stignu do skloništa.

Ipak, dešava se i da Bernandinac posustane, ukoliko je putnik previše malaksao ili težak za njega. U tom slučaju, pokušava da nađe privremeni zaklon, u kom će skloniti putnike, a potom lajati i otrčati po pomoć, kako bi zajedničkim snagama uspeli da odvedu putnika na sigurno.

Veoma dugo je Bernandinac smatran ”psom koji je sposoban da predviđa buduće vremenske promene”.

Ipak, sa ovog trona su ga u poslednje vreme zbacili labradori i nemački ovčari, koji su ipak dosta uspešniji na ovom području. Ipak, to ne znači da se ni Berandinci ne mogu pohvaliti ovim ”moćima”, mada u manjoj meri.

Zdravlje

Bernandinci imaju relativno kratak životni vek – između 7 i 9 godina. Početkom 3. milenijuma su uzgajivačnice širom SAD – a i Velike Britanije uspele da produže životni vek Bernandinca i tokom 2003. godine je u najvećem broju slučajeva životni vek iznosio između 8 i 10 godina.

Do sada je rekordni životni vek Bernandinca iz Velike Britanije izneo 12 godina i 9 meseci. Kod njih su, naročito dok su mladi, starosne promene vidljive. Prvih 8 meseci života psa se razvija njegov koštani sistem i to čak 80% do 90%, dok se digestivni sistem razvija postepeno, te u hranu za svog psa morate birati pažljivije.

Kao i svi ostali psi većih razmera, i Bernandinci su skloni displaziji kukova, ali generalno nemaju nekih većih problema koji mogu biti fatalni po njihov život. Ono što se neretko javlja u slučaju Bernandinaca je problem sa kardiovaskularnim sistemom, naročito u poznom dobu.

Pored ovih bolesti, kod bernandinaca se može javiti i neki od problema sa kožom psa, kao i pojava izvrtanja očnog kapka. Zbog toga ne bi bilo loše da barem 2 puta godišnje svog bernandinca odvedete kod veterinara na preventivan pregled.

Cena

Ukoliko ste odlučili da bi jedan Bernandinac bio savršena adicija Vašoj porodici, kako biste došli do šteneta istog, potrebno je da izdvojite negde između 200, pa sve do 500 evra, u zavisnosti od vlasnika i odgajivačnice.

Podrazumeva se da, ukoliko želite psa sa bogatijim pedigreom, cena može i znatno da skoči u odnosu na uobičajenu.